Najčešće bolesti u usnoj duplji, na sluzokoži obraza, jezika ili desni su: 1) afte; 2) herpes simplex na usnama – groznica; 3) kandidijaza oralne sluzokože; 4) alergijske reakcije u usnoj duplji.

1. AFTE

 

Šta su to afte?

Afte ili grizlice u ustima jedna su od najčešćih bolesti oralne sluzokože, a oštećenja mogu da se pojave na skoro svim delovima usne duplje. Pravilnog su kružnog ili ovalnog oblika, sivobele ili žute boje, dno im je prekriveno slojem fibrina, dok su od okolnog tkiva jasno odvojene crvenim izdignutim rubom. Afte mogu biti različitih veličina, a nastaju pod dejstvom raznovrsnih faktora. Najčešće traju oko nedelju dana, nisu zarazne, ali su veoma bolne.

Koji su simptomi pojave afti?

Aftozne promene nastaju iznenada, a najčešći simptomi i upozoravajući znaci jesu neprijatan osećaj i peckanje u ustima, nakon čega sledi pojava crvenila, otoka i bolova. U izuzetno retkim slučajevima pojavljuju se uz visoku temperaturu, koja je praćena drhtavicom i pojačanim lučenjem pljuvačke. Afte mogu biti male ili minor afte, velike ili major afte i herpetiformne afte.

Male ili minor afte pojavljuju se kod 80% pacijenata. To su plitka oštećenja koja imaju crveni rub i prečnik manji od 1 cm, a nastaju na ivici jezika i na sluzokoži obraza.

Velike ili major afte pojavljuju se u ustima kod oko 10% pacijenata –  najčešće na usnama, bočnim ivicama jezika, sluzokoži obraza, mekom nepcu i resici.

Herpetiformne afte slične su herpesu, a karakteriše ih veliki broj sitnijih oštećenja koja se međusobno stapaju. Najčešće se nalaze ispod jezika i na sluzokoži obraza.

Uzroci pojave afti

Uprkos brojnim naučnim istraživanjima, tačan uzrok pojave afti još uvek nije poznat. Ipak, došlo se do saznanja da postoje određeni faktori koji provociraju nastanak aftoznih promena. Sklonost ka ovoj bolesti može biti nasledna. Uzroci stvaranja afti u ustima mogu da budu endokrini poremećaji ili psihogeni faktori (stres, briga, umor ili psihička napetost), mada ponekad afte nastaju kao posledica alergija, kao i bakterijskih, virusnih ili gljivičnih infekcija. Osim navedenih, uzroci mogu biti i: nedovoljna higijena usta i zuba, povećana ili smanjena kiselost želudačnog soka, nedostatak minerala i vitamina, loša ishrana, konzumiranje hrane koja je bogata glutaminima, problemi s varenjem i preosetljivost na određene namirnice, kao i  brojne hronične bolesti koje dovode do pada imuniteta.

Kako se leče afte?

Lečenje afti uključuje lokalnu i sistemsku primenu medikamenata. Sistemski se primenjuje imunostimulaciona i vitaminska terapija. Lokalno se primenjuju površinski anestetici, kao i medikamenti za ublažavanje bola, za ubrzanje epitelizacije i zarastanje. Za lečenje afti mogu se koristiti i propolis kapi, lavandino ulje, čaj od žalfije i čaj od kamilice, a svakako treba izbegavati iritaciju ljutom i kiselom hranom.

Ranice se ne smeju dirati prstima i cediti. Najbolje je što pre posetiti lekara – stomatologa, koji će postaviti tačnu dijagnozu, te primeniti odgovarajuću terapiju.  

Prevencija – sprečavanje nastanka afti

Ukoliko je poznat konkretan uzrok nastanka afti, moguće je preduzeti određene mere prevencije: odgovarajuća higijena usne duplje, imunostimulacija, korigovanje režima ishrane, izbegavanje supstanci koje sadrže alergene.

2. HERPES SIMPLEX (RECIDIVANS) NA USNAMA – GROZNICA

Šta je herpes?

Herpes ili groznica je oboljenje koje izaziva virus Herpes simplex, tako što najpre (kada se prvi put pojavi)  izazove primarnu infekciju, nakon koje ostaje latentan u oralnim tkivima, da bi se nakon toga ponovo javljao kao ponavljajući ili povratni herpes (Herpes simplex recidivans), što predstavlja sekundarnu infekciju ovim virusom. Najčešći okidači, izazivači ponovne infekcije, jesu pad imuniteta, svakodnevni umor, konstantan stres, iscrpljenost, preveliki fizički napor, povrede, menstruacija, prevelika izloženost suncu ili vetru, ponekad određena hrana i lekovi. Najčešći način prenošenja virusa svakako je kontakt s telesnim izlučevinama zaražene osobe.

Gde se najčešće pojavljuje herpes?

Najčešća lokalizacija povratnog herpesa je na usnama. U početku, bolest se ispoljava u vidu bola i žarenja različitog intenziteta. Primarnu infekciju HSV-1 najčešće prate nervoza, malaksalost i ponekad blago povišena temperatura; svrab, crvenilo i peckanje na usnama; otok vratnih žlezda; neretko neprijatan zadah i curenje iz nosa. Na obolelom mestu javlja se crvenilo, na kojem se (u roku od 24 do 48 sati) pojavljuju vezikule tj. mali plikovi grupisani u buket ili grozd. Vezikule su ispunjene bistrim sadržajem, tečnošću koja posle nekoliko dana iscuri, nakon pucanja mehurića, pri čemu nastaju bolne ranice, koje se postepeno suše i zarastaju.

Kako se leči herpes?

Lečenje herpesa je simptomatsko. Koriste se blaga antiseptička i anestetična sredstva, s ciljem da se spreči sekundarna infekcija i ublaže subjektivne tegobe. Svakako bi trebalo što pre posetiti lekara – stomatologa, koji će postaviti tačnu dijagnozu i primeniti odgovarajuću terapiju.

3. KANDIDIJAZA ORALNE SLUZOKOŽE

Šta je kandidijaza?

Gljivično oboljenje, koje se u medicini naziva kandidijaza, monilijaza ili sor, a u narodu je poznato i pod imenom mlečac, izaziva gljivica Candida albicans, koja normalno živi u ustima kao saprofit i ne izaziva nikakve patološke promene. Kandida postaje patogena tek kada se za to stvore povoljni uslovi, kao što su: smanjena otpornost oralnog tkiva, loša oralna higijena, dugotrajna primena antibiotika, hormonski disbalans, a često se javlja i tokom trudnoće ili posle uzimanja kontraceptivnih pilula, imunosupresivnih lekova, citostatika, kao i posle rendgenskog i radijumskog zračenja. Osim toga, kandida je vrlo česta i kod pacijenata koji dugo godina nose iste parcijalne ili totalne proteze.

Kako se manifestuje kandidijaza u ustima?

Kod odraslih osoba, kandidijaza se manifestuje u obliku sivobelih naslaga, te u obliku crvenila i blagog otoka epitela. Praćena je suvoćom usta, kao i subjektivnim tegobama – u vidu žarenja i pečenja jezika i sluzokože usta. Najznačajnije promene nastaju na usnama, jeziku, tvrdom nepcu i sluzokoži obraza.

Kako se leči kandidijaza?

Terapija obolelih od kandidijaze odvija se tako što se deluje na uzročnika i otklanjaju se faktori koji su doveli do nastanka kandidijaze.

4. ALERGIJSKE REAKCIJE U USNOJ DUPLJI

Šta je alergija?

Alergija (allos – drugačije, ergon – reagovanje) jeste reakcija između alergena i antitela. Materije koje mogu da izazovu alergiju zovu se alergeni ili antigeni, a supstance koje nastaju kao specifičan odgovor organizma na njihovo unošenje nazivaju se antitelima.

Koje sve materije izazivaju alergije u ustima?

Antigene materije koje izazivaju alergijske reakcije u ustima su: 1) medikamenti koji se koriste u lečenju oralnih oboljenja i zuba; 2) materijali koji se koriste za punjenje zuba (medikamenti); 3) materijali koji se koriste u protetičkom zbrinjavanju; 4) kozmetički preparati, kao i preparati za održavanje oralne higijene; 5) hrana; 6) alergeni poreklom iz dentalnog plaka – mikroorganizmi i njihovi produkti.

Kako se manifestuju alergije u ustima?

Promene koje nastaju tokom alergijske reakcije mogu da zahvate samo pojedine delove usne duplje ili sve njene delove. Promene na oralnom epitelu ispoljavaju se u vidu otoka, crvenila, erozija, plikova ili ulceracija, a može doći i do nekroze sluzokože. Pacijenti osećaju svrab, žarenje i pečenje, a ukoliko je epitel oštećen javlja se i bol, koji se pojačava pri jelu i govoru. Ako otok zahvati ždrelo, a naročito larinks, mogu se pojaviti smetnje pri gutanju i disanju.

Kako se leče alergije?

Lečenje alergije koja se ispoljava na oralnim tkivima veoma je složeno i kompleksno, a sastoji se od eliminisanja alergogenih materija, koje su izazvale alergiju, te delovanja na simptome bolesti, s ciljem da se bolesniku olakšaju subjektivne tegobe i spreče moguće komplikacije bolesti.

5. SINDROM PEČENJA USTA – SPU ILI BMS

Šta je to Sindrom pečenja usta?

Sindrom pečenja usta, SPU  ili Sindrom pekućeg bola usne duplje (engl.Burning mouth syndrome, BMS) se manifestuje dugotrajnim osećajem peckanja i žarenja u usnoj duplji . Karakteristika sindroma pečenja usta je osećaj pečenja u ustima i spontanih neprijatnih senzacija  koje se ponavljaju tokom dana, više od 2 sata i duže od 3 meseca, bez klinički vidljive lezije. Sindrom pečenja usta, SPU se u populaciji javlja od 0,7% do 5%. Pojava ovog oboljenja je češća kod osoba ženskog pola, srednje i starije životne dobi. Odnos oboljevanja žena i muškaraca je 7:1.

Koji simptomi su prisutni kod Sindroma pečenja usta?

Simptome prisutne kod sindroma pečenja usta pacijenti opisuju kao žarenje, peckanje, svrab, trnjenje, probadanje, mravinjanje, kao da je sluzokoža došla u dodir sa ljutom paprikom ili vrućim napitkom. Pacijenti navode ponekad da je prisutan i bol. Bolesnici najčešće navode da simptomi nastaju spontano bez postojanja nekog okidača, dok se često početak pojave simptoma dovodi u vezu sa stomatološkim intervencijama (vađenje zuba, početak nošenja novih protetskih radova), oboljenjima ili upotrebom lekova.

Subjektivne tegobe su najčešće lokalizovane na jeziku, donjoj usni i tvrdom nepcu, a ređe zahvataju gornju usnu, obraznu sluzokožu i pod usta. Tegobe mogu da se jave na jednom mestu u usnoj duplji, na nekoliko različitih mesta ili mogu da zahvate celu usnu duplju. Pacijenti mogu da se žale i na prateće simptome kao što su suvoća usta, poremećaj čula ukusa (izmenjen ukus ili nedostatak osećaja ukusa), neprijatan ukus u ustima (metalni ukus ili gorak ukus) .

Simptomi su uglavnom umerenog do jakog intenziteta, najčešće se pojačavaju krajem dana, ali veoma retko ometaju san. Tegobe koje su prisutne često se smanjuju tokom konzumiranja hrane.

Na osnovu pojave simptoma, pacijenti se mogu svrstati u 3 grupe:

Tip 1: tegobe nisu prisutne ujutru nakon buđenja, ali se javljaju u toku dana i dostižu najjači intenzitet uveče. Pacijenti mogu imati sistemski poremećaj, kao što su nedostatak pojedinih nutritijenata ili dijabetes melitus.

Tip 2: tegobe su prisutne ceo dan, u kontinuitetu, i često otežavaju san. Kod ove grupe pacijenata je često prisutna smanjena funkcija parotidne žlezde, a se mogu javiti i promene raspoloženja, promene u načinu ishrane, smanjena želja za socijalizacijom.

Tip 3: tegobe su prisutne povremeno, sa periodima bez simptoma tokom dana. Često se kod ovih pacijenata uočavaju anksioznost i alergijske reakcije, posebno na aditive u hrani.

Koji su uzroci nastanka sindroma pečenja usta?

Sindrom pečenja usta se može javiti u dve kliničke forme kao: primarni i sekundarni.

Primarni Sindrom pečenja usta (pSPU) je idiopatski, prisutan je kod bolesnika bez patoloških promena na oralnoj sluzokoži, kada su odsutni svi lokalni i opšti faktori koji dovode do pojave ovakvih simptoma. Naučna ispitivanja su pokazala da u nastanku pSPU ulogu ima izmenjena percepcija senzornih funkcija, kao i promena psihološkog profila mnogih pacijenata. Anksioznost je često udružena sa depresijom kod ovih pacijenata. Nije jasno određeno da li je depresija posledica dugotrajnih simptoma koje pacijenti sa pSPU osećaju ili je prisustvo depresivnosti uzročni faktor u nastanku tegoba. Iako su depresija i anksioznost česti kod pacijenata sa Sindromom pečenja usta, oni nisu prisutni kod svih pacijenata.

Sekundarna forma Sindroma pečenja usta  (sSPU) prouzrokovana je lokalnim i sistemskim etiološkim faktorima.

Lokalni etiološki faktori koji dovode do nastanka sSPU su mnogobrojni. Neki od najčešćih lokalnih faktora su:

  • lokalne iritacije (čvrste zubne naslage, karijes, jatrogeni faktori, atricija i abrazija zuba)
  • neadekvatni protetski radovi,
  • alergija/preosetljivost na stomatološke materijale,
  • galvanska struja,
  • Kostenov sindrom (Bolna disfunkcija temporomandibularnog zgloba),
  • oboljenja oralne sluzokože (Lichen planus, Lingua geographica),
  • loše navike (pušenje, alkohol, začinjena hrana),
  • parafunkcije (tiskanje jezika, bruksizam, stiskanje zubima),
  • infekcije (oralna kandidioza, bakterijske infekcije u usnoj duplji),
  • razvojne anomalije (Lingua plicata) i dr.

Lokalne iritacije mogu dovesti do poremećaja kontinuiteta oralne sluzokože i izazvati tegobe u vidu žarenja i pečenja. Osećaj pečenja u ustima mogu izazvati oštre ivice zuba nastale kao posledica abrazije i atricije zuba, karijesa ili neadekvatnih stomatoloških nadoknada. Najčešće se simptomi javljaju u predelu prednje dve trećine jezika. Prisustvo čvrstih naslaga na zubima može uticati na pojavu osećaja pečenja, uglavnom u predelu vrha jezika.

Neadekvatni protetski radovi mogu dovesti do mikrooštećenja oralne sluzokože i do nastanka subjektivnih tegoba. Simptomi zahvataju najčešće vrh i bočne strane jezika, zatim obraznu sluzokožu, zato što su ti delovi usne duplje najizloženiji traumi. Simptomi se mogu javiti i na tvrdom nepcu, ispod neadekvatnih mobilnih protetskih radova – proteza, kada usled pritiska nadoknade na sluzokožu, nastaju mikrolezije praćene neprijatnim senzacijama u vidu pečenja i žarenja .

Alergija na stomatološke materijale se pretpostavlja da može biti razlog nastanka sSPU, ali je u malom broju studija to i dokazano. Najčešće neke od komponenti akrilata od kog se izrađuju protezne ploče, mogu izazvati alergijske reakcije. Alergijske reakcije mogu biti izazvane i živom iz amalgama, paladijumom, natrijum lauril sulfatom iz pasti za zube, ali i alergenima iz hrane (cimet, orasi, konzervansi) i aditivima.

Osećaj pečenja i žarenja u ustima mogu prouzrokovati metali, koji imaju različit elektrogalvanski potencijal, stvaranjem polja galvanske struje. U slučaju postojanja dva različita metala u ustima pacijenti mogu imati metalni ukus u ustima, kao i izražene tegobe žarenja i peckanja usne duplje.

Suvoća usta (Xerostomia) je posledica smanjenja količine pljuvačke u usnoj duplji ili njenog izostanka. Ona može dovesti do otežanog govora, žvakanja, gutanja, nošenja mobilnih protetskih radova i uticati na kvalitet života.

Opšti etiološki faktori koji dovode do nastanka sSPU

Sistemska oboljenja mogu biti praćena simptomima pečenja usta. Opšti etiološki faktori za nastanak sekundarne forme Sindroma pečenja usta su:

  • anemije,
  • angiopatije,
  • ahilije,
  • avitaminoze,
  • endokrini poremećaji,
  • psihogeni poremećaji,
  • poremećaj nerava,
  • neželjeno dejstvo lekova,
  • starost i dr.

Kako se postavlja dijagnoza?

Dijagnostički postupak kod Sindroma pečenja usta – SPU se sastoji od anamneze, kliničkog pregleda pacijenta i laboratorijskih ispitivanja u svrhu postavljanja dijagnoze. Stomatolog će posebnu pažnju obratiti na lekove koje pacijent uzima, a koji bi mogli da izazovu slične tegobe, kao i na podatak da je pacijent izložen faktorima koji dovode do stresa, anksioznosti ili depresije. Pregledom stomatolog će isključiti postojanje lokalnih etioloških faktora (neadekvatni protetski radovi, kolo galvanske struje, smanjen protok pljuvačke, loša oralna higijena i prisustvo naslaga na zubima, narušen integritet oralne sluzokože). Ukoliko je potrebno, dopunska ispitivanja se odnose na laboratorijske analize, kao i na utvrđivanje prisustva gljivične ili bakterijske infekcije mikrobiološkim ispitivanjem. Nakon urađenih analiza i pregleda, često je neophodno konsultovati lekare drugih specijalnosti (neuropsihijatra, endokrinologa, gastroenterologa, hematologa…) da bi se postavila tačna dijagnoza.

Terapija Sindroma pečenja usta

Prevashodno treba utvrditi da li se radi o primarnom ili sekundarnom sindromu pečenja usta. Ukoliko se radi o sekundarnom sindromu pečenja usta, onda će otklanjanje uzročnih faktora ili lečenjem osnovne bolesti doći do i do povlaćenja ovog sindroma. Terapija sekundarnoe forme sindroma pečenja usta može biti lokalna, sistemska i psihološka.  Međutim ukoliko se utvrdi da se radi o primarnom sindromu pečenja usta  – pSPU , onda je terapija simptomatska.

Najčešće upotrebljivani lekovi u terapiji pSPU jesu: alfa lipoična kiselina (ALA), kapsaicin, klonazepam, amisulprid, selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (paroksetin, sertralin, fluoksetin), gabapentin, pregabalin, amitriptilin .