Navika pušenja duvana štetno deluje na oralno zdravlje i može negativno da utiče na parodontalna tkiva, te da uzrokuje nastanak prekanceroznih promena u usnoj duplji.

1. PARODONTOPATIJA I PUŠENJE

Pušenje duvana loša je navika, koja ima veliki uticaj na zdravlje potpornog aparata zuba, a naročito gingive. Najaktivnija farmakološka komponenta u duvanu je nikotin – otrovni alkaloid koji se apsorbuje inhalacijom preko pluća, preko oralne sluzokože i kože, te dospeva u krvotok.

Naučnici su dokazali da se čak 42% slučajeva parodontopatije može povezati s aktivnim pušenjem, a dodatnih 11% s ranije prisutnom navikom pušenja. Gingivalna tečnost sadrži različite odbrambene komponente, koje su važne za zaštitu parodontalnih tkiva a pušenjem se smanjuje njena količina.

Parodontopatija kod pušača ima težu kliničku sliku nego kod nepušača i manifestuje se većim brojem dubokih parodontalnih džepova, većim gubitkom pripoja i prisustvom većeg broja recesija (povlačenja) gingive. Za pušače je karakterističan i brz gubitak alveolarne kosti, te veća zahvaćenost međukorenskog prostora – furkacije, što dovodi do većeg gubitka zuba u kraćem vremenskom periodu. Kod nikotinskih zavisnika postoji manji stepen zapaljenja gingive (smanjen stepen krvarenja u odnosu na klinički stepen parodontopatije), kao posledica vazokonstrikcije krvnih sudova gingive, koja je izazvana nikotinom. Međutim, osnovni faktor destrukcije tkiva kod pušača je smanjen imuni odgovor tkiva, koji se odvija kroz poremećaj različitih vidova odbrane. Pušenje smanjuje nivo većine klasa imunoglobulina.

Naučna ispitivanja pokazala su i da prestanak pušenja pozitivno deluje na parodontalna tkiva.

2. PREKANCEROZNE PROMENE U USNOJ DUPLJI

Najvažnijim prekanceroznim promenama u usnoj duplji, značajnim za razvoj oralnog karcinoma, danas se smatraju leukoplakija i eritroplakija.

Najčešći tumori usne duplje su planocelularni karcinomi, koji čine preko 50% svih maligniteta, Nijedna prekancerozna promena nije posebno određena godinama ili polom.

Koji faktori dovode do nastanka prekanceroza usne duplje?

Epidemiološke studije više puta su potvrdile da prekomerno pušenje (cigara, cigareta i lula), kao i povećano konzumiranje alkohola, predstavljaju značajne rizične faktore za pojavu karcinoma usne duplje. Oko 90% leukoplakičnih promena povezano je s pušenjem duvana. Osim toga, postoje i drugi predisponirajući faktori, koji uključuju: žvakanje ili ušmrkavanje duvana, lošu oralnu higijenu, lošu denticiju i ishranu, neadekvatnu izradu i upotrebu zubnih protetskih nadoknada, niski socioekonomski status, rad na otvorenom i izloženost suncu i vetru (karcinom usne), kao i rad u tekstilnoj industriji.

Šta je leukoplakija?

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), karcinomi usne duplje javljaju se na terenu prekanceroza, koje predstavljaju takve promene u oralnom tkivu iz kojih se s mnogo većom verovatnoćom može razviti maligni tumor, nego što je to moguće u zdravom tkivu. Fakultativne prekanceroze ponekad mogu da pređu u maligne tumore, a u ovu grupu spada – leukoplakija.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), leukoplakija se definiše kao klinički bela površina sluzokože usne duplje, koju nije moguće svrstati niti u jednu drugu bolest i nije povezana ni s jednim fizičkim ili hemijskim faktorom osim duvana, a ne može se sastrugati. Leukoplakija usne duplje može se smatrati relativno uobičajenim poremećajem sluzokože i to s učestalošću koja varira u zavisnosti od geografske lokacije populacije, kulturnih navika i dr. Najčešća mesta na kojima se leukoplakija pojavljuje u usnoj duplji su: sluzokoža obraza, jezik, dno usne šupljine, retromolarno područje i meko nepce uz retromolarno područje, te uglovi usana. Kod žena može da se javi na jeziku, ali je onda povezana s anemijom, što omogućava razvoj leukoplakije.

Leukoplakija se najčešće javlja nakon 40. godine života, sa vrhuncem pre 50. godine. Kada se radi o polu obolelih, u većini slučajeva se broj obolelih muškaraca i žena prikazuje odnosom 3:1 ili 2:1. Brojne naučne studije bavile su se ponašanjem leukoplakičnih promena, pri čemu je većina istraživanja rađena kako bi se utvrdilo koji procenat ovih promena prelazi u maligne (zloćudne) tumore. Procenjuje se da od leukoplakije oboleva između 0,5% i 3,46% svetske populacije, pri čemu će se ona transformisati u maligni tumor kod između 0,7% i 2,9% slučajeva.

Šta je eritroplakija?

Eritroplakija se definiše kao oralno sluzokožna promena koja se pojavljuje u obliku crvene, somotske ploče, a klinički ili patološki se ne može pripisati nijednoj drugoj bolesti ili stanju, niti se može sastrugati. Od svih prekanceroznih promena, eritroplakija nosi najveći rizik za malignu transformaciju. Klinička praksa dokazala je da 50% svih eritroplakija pokazuje znakove oralnog planocelularnog carcinoma, u trenutku postavljanja dijagnoze. Eritroplakija se najčešće javlja kod starijih muškaraca, a rizična mesta u usnoj šupljini su: dno usne šupljine, bočni delovi jezika, retromolarni jastučić i meko nepce.

Terapija prekanceroznih promena

Terapija se sastoji u hirurškom odstranjivanju prekancerozne promene sve do makroskopski zdravog tkiva, što znači da se uklanja i jedan sloj zdravog tkiva. Pacijentu se savetuje: polivitaminska ishrana, uklanjanje iritabilnih faktora, kao i redovne kontrole ordinirajućeg doktora su neophodne u prevenciji ovih lezija. Vrlo je verovatno da će u budućnosti biti otkriveni i potvrđeni neki od molekularnih markera, pomoću kojih ćemo sa velikom sigurnošću moći da odredimo kod kojih će se pojedinaca izloženih rizičnim faktorima razviti oralni karcinom, a kod kojih neće. Takvi markeri značajno će olakšati rano dijagnostikovanje oralnih karcinoma i njihovo adekvatno i uspešno lečenje.

Preventivne mere

Preventivne mere uvek obuhvataju obuhvata uklanjanje rizika, odnosno uzroka bolesti i unapređenje opšteg zdravlja, a usmerene su na zdravu populaciju. Primarna prevencija oralnog karcinoma odnosi se na uklanjanje faktora rizika, odnosno prestanak pušenja i prekomernog konzumiranja alkohola. Osim toga, vrlo je važno ojačati imunološki sistem. Dokazano je da pojedini sastojci nekih namirnica imaju zaštitnu ulogu i smanjuju rizik od razvoja oralnih karcinoma. To su polifenoli, koji su značajni jer pomažu vitaminima i enzimima u borbi protiv oksidativnog stresa, a možemo ih pronaći u biljkama – posebno u voću, povrću, integralnim žitaricama, semenkama, – čokoladi, te pićima poput čaja i vina, Od svih do sada istraženih polifenola najsnažniji antikancerogeni učinak imaju polifenoli iz čaja, i to iz mešavina zelenog čaja.

Izlečenje oralnog karcinoma je moguće ukoliko se pacijent savesno pridržava određenih tretmana, te ukoliko se tumor rano dijagnostikuje, uz adekvatnu terapiju, koju je propisao i sprovodi lekar specijalista ili tim stručnjaka.