Kako nastaje pljuvačka?
Tokom čitavog ljudskog života, pljuvačka ima značajnu ulogu u održavanju opšteg zdravlja i zdravlja usne duplje. Ona je mukozni sekret, produkt sekrecije pljuvačnih žlezda, i to tri para velikih pljuvačnih žlezda – parotidnih (1), submandibularnih (2) i sublingvalnih (3), te većeg broja manjih žlezda, koje su difuzno raspoređene u submukoznom tkivu usana, jezika, nepca i obraza. Sve one u oralnu duplju izlučuju svoje sekrete, koji mešanjem daju ukupnu ili mešovitu pljuvačku.
Šta sačinjava pljuvačku?
Pljuvačku sačinjava približno 99% vode i 1% komponenti sačinjenih od neorganskih i organskih sastojaka. Od neorganskih sastojaka u pljuvački se nalaze: hlor, fosfati, kalcijum, magnezijum, jod, cink, brom i fluor. Od organskih sastojaka pljuvačka sadrži: proteine, ugljene hidrate, masti, hormone, enzime, te skoro sve vitamine. Ona sadrži i gingivalnu cervikalnu tečnost, deskvamirane ćelije, bakterije, viruse, leukocite, te ostatke hrane i krvi.
Pljuvačka izlučena iz različitih pljuvačnih žlezda značajno varira po svom kvantitativnom i kvalitativnom sastavu. Sastav pljuvačke zavisi od čovekovog opšteg zdravlja, hormonalnog stanja, te starosti, genetske predispozicije, uzimanja lekova, ishrane i higijene.
Kakva pljuvačka može biti?
U zavisnosti od mehanizma lučenja, pljuvačka može biti nestimulisana i stimulisana. Pod normalnim okolnostima, zubi su stalno okupani nestimulisanom pljuvačkom, koja predstavlja mešavinu sekreta parotidne, submandibularne, sublingvalne i manjih mukoznih žlezda. Prosečna količina izlučene nestimulisane pljuvačke je 0,3 ml u minuti. Stimulisana pljuvačka predstavlja proizvod sekrecije parotidne pljuvačne žlezde, kao neposredni odgovor na nadražaj. U periodima pojačanog lučenja omogućava fiziološke funkcije, kao i zaštitu oralnih tkiva. Količina izlučene stimulisane pljuvačke varira od 0,5 ml do 7,0 ml u minuti.
Koje su funkcije pljuvačke?
Poznato je da pljuvačka ima sprecifičnu ulogu u održavanju oralnog zdravlja.
Pljuvačka oblaže sluzokožu i pomaže u zaštiti od mehaničkih, termičkih i hemijskih iritacija, te u nesmetanom protoku vazduha, govoru i gutanju. Ova njena funkcija označava se kao lubrikantna.
Pljuvačka je prezasićena jonima kalcijuma i fosfata, pa predstavlja rezervoar jona koji omogućavaju remineralizaciju zuba.
Pošto je čistač i ispirač, pljuvačka ispira i eliminiše hranu, te time potpomaže akt gutanja.
Antimikrobni mehanizam pljuvačke pomaže u kontroli oralne mikroflore, specifičnom odbranom i nespecifičnom odbranom.
Pljuvačka učestvuje u formiranju zaštitne difuzione barijere na gleđi – pelikule, koja štiti zube od karijesa.
Usled prisustva enzima amilaze, ona deluje i kao rastvarač hrane, te time omogućava da se osete različiti ukusi.
U uslovima dehidratacije (stanje organizma koje nastaje usled povišene temperature – kada dolazi do gubitka velike količine vode i elektrolita iz organizma) lučenje pljuvačke je smanjeno, te nastaje suvoća usta. Informacija koja se dobija od osmoreceptora vodi do smanjenja produkcije urina i povećanja uzimanja tečnosti. Na ovaj način ostvaruje se balans vode u organizmu.
Pljuvačka se koristi u dijagnostičke svrhe, pošto je značajna za dijagnozu različitih bolesti, kao i za utvrđivanje korišćenja pojedinih lekova.
Pljuvačka je od najveće važnosti za očuvanje oralnog zdravlja. Poremećaji u lučenju pljuvačke manifestuju se kao posledica njenog smanjenog ili povećanog lučenja. Naročito su značajni smanjeno lučenje pljuvačke, te promene u njenom sastavu – jer doprinose učestalosti oboljenja mekih i tvrdih zubnih tkiva.
Šta je kserostomija – smanjeno lučenje pljuvačke?
Kserostomija (grč. xerostomia) jeste subjektivni osećaj suvoće u usnoj duplji. Posledica je smanjene funkcije salivarnih žlezda i ozbiljnog smanjenja lučenja celokupne nestimulisane pljuvačke. Pošto je lubrikacija (obloženost sluzokože usne duplje pljuvačkom) nedovoljna, to pogoduje razvitku infekcija i posledično smanjuje odbrambene mogućnosti usne duplje.
Kako nastaje smanjeno lučenje pljuvačke?
Prema etiološkim faktorima koji dovode do razvoja kserostomije – smanjenog lučenja pljuvačke, ona se deli na reverzibilnu (povratnu) i ireverzibilnu (nepovratnu).
Reverzibilna kserostomija (povratno smanjenje lučenja pljuvačke) prati određena stanja organizma. Nakon ozdravljenja, količina izlučene pljuvačke ponovo se vraća u fiziološke granice. Ovde spadaju nedostatak vode i metabolita, koji dovode do dehidratacija, usled: smanjenog unosa vode; gubitka vode kroz kožu (zbog groznice, opekotina ili pojačanog znojenja); gubitka krvi; proliva; povraćanja; bubrežnog gubitka vode ili nedovoljnog unosa proteina.
Povratno smanjenje lučenja pljuvačke takođe predstavlja i nuspojavu medikamentozne terapije nekih opštih medicinskih oboljenja ili stanja, i to naročito kod osoba starijih od 50 godina. Utvrđeno je da veliki broj lekova utiče na smanjeno lučenje pljuvačke i osećaj suvih usta. Eliminacija lekova dovodi do normalizacije salivarnog toka.
Ireverzibilna kserostomija (nepovratno smanjenje lučenja pljuvačke) javlja se kod oštećenja pljuvačnih žlezda, koje prati različita oboljenja ili postupke kao što su: radioterapija glave i vrata; autoimune bolesti (Sjögrenov sindrom, sistemski lupus eritematodes, reumatoidni artritis, SIDA); bolesti CNS (Alchajmerova bolest); psihički poremećaji (depresija, anksioznost); životno doba (većina starijih ljudi uzima više od 4 vrste medikamenata, te je suvoća usta vrlo česta kod njih, ali se to više pripisuje upotrebi lekova nego starosti tj. propadanju žlezdanog tkiva).
Simptomi smanjenog lučenja pljuvačke
Kada je smanjeno lučenje pljuvačke prisutno u dužem vremenskom periodu, to izaziva širok spektar simptoma. U usnoj duplji, znaci koji su povezani s kserostomijom prvenstveno su rezultat smanjene zaštitne funkcije pljuvačke, čime su pogođena i meka i tvrda tkiva usne duplje.
Osnovni simptom je smanjena količina pljuvačke, koja postaje penušava, gusta i tegli se. Usne su suve i ispucale, a jezik je osetljiv, uz pojavu osećaja žarenja i bola. Sluzokoža usne duplje je suva i gubi sjaj. Pljuvačne žlezde su otečene i bolne. Prisutan je osećaj žeđi, usled čega pacijenti često uzimaju tečnost, posebno tokom jela. Prilikom konzumiranja suve i tvrde hrane, žvakanje je otežano. Otežani su nošenje proteza, gutanje i govor. Javlja se gubitak ukusa ili neprijatan ukus. Grlo je suvo, ponekad uz stalan suv kašalj i promuklost. Nos je suv. Osećaj žarenja i svraba prisutan je u očima, te one postaju osetljive na svetlost, pa se kao posledica ovih promena javlja zamagljen vid.
Terapija kserotomije – smanjenog lučenja pljuvačke
Da bi se tačno odredila terapija smanjenog lučenja pljuvačke, važno je najpre otkriti uzroke nastanka kserotomije. U Stomatološkoj poliklinici „Dentaland” veliku pažnju posvećujemo pacijentima koji imaju simptome smanjenog lučenja pljuvačke, tako što uz stručnu pomoć stomatologa utvrdimo uzroke takvog stanja, a potom primenjujemo odgovarajuću terapiju. Smanjeno lučenje pljuvačke predstavlja značajan faktor nastanka dentalnih erozija i karijesnih promena, kao i promena na mekim tkivima usne duplje.