Šta je zubna erozija ili trošenje zuba?                         

Zubna  erozija je trajan gubitak zubnog tkiva, uzrokovan isključivo delovanjem kiselina na površinu zubne gleđi. Zubne erozije predstavljaju veliki problem u savremenom društvu, zbog specifičnog, modernog načina života, koji podrazumeva konzumiranje većih količina kisele hrane (kiselog voća), te velikih količina kiselih i gaziranih pića, naročito pića tipa kola.

Poreklo kiselina može biti različito: spoljašnje kiseline unose se u organizam hranom ili pićem, dok unutrašnja kiselina nastaje usled povraćaja želudačne kiseline (hlorovodonične kiseline) kod oboljenja želuca ili čestog povraćanja.

Koje se promene javljaju na zubima kod erozija – trošenja zuba?

Promene na zubima gotovo su neprimetne, sve dok se ne smanji debljina zubne gleđi. Tokom vremena dolazi do potpunog nestanka gleđnog omotača, pa erozija nepreduje, te zahvata dentin. Tek tada se javlja prvi simptom povišene osetljivosti (hiperosetljivosti) dentina, koji se manifestuje kao kratkotrajan bol prilikom uzimanja rashlađene ili kisele hrane i pića, a takođe i prilikom pranja zuba.

Koji su uzroci javljanja zubnih erozija?

Zubne erozije javljaju se kao posledica hroničnog izlaganja zuba spoljašnjim i unutrašnjim kiselinama.

Spoljašnje kiseline u usnu duplju dospevaju iz spoljašnje sredine – putem ishrane (najčešće u obliku kisele hrane i pića) ili u vidu aerozagađenja u određenim životnim sredinama. Izvori kiselina mogu biti namirnice: voće (limun, jabuka, pomorandža i sl.), paradajz, senf, kečap, napici (naročito gazirani: koka-kola, sprajt, fanta, mineralna voda), voćni sokovi (pomorandža, grejpfrut, kivi i sl.), energetska pića i sportska pića, te alkoholna pića (pogotovo belo vino). Ovde spadaju i pojedini lekovi (inhalatorni lekovi koji se koriste u terapiji astme i hronično opstruktivne bolesti pluća – HOBP), kao i preparati kakvi su: šumeći C-vitamin, C-vitamin u tabletama za žvakanje, te napici koji sadrže gvožđe.

Unutrašnja kiselina – želudačna hlorovodonična kiselina – dospeva u usnu duplju usled čestog povraćanja (jednom nedeljno ili češće), izazvanog psihičkim poremećajima ili zbog vraćanja želudačnog sadržaja usled poremećaja u digestivnom traktu tzv. gastroezofagealni refluks. Pošto želudačna kiselina ima mnogo veću kiselost od kritične kiselosti pljuvačke, koja izaziva otapanje gleđi, to znači da dugotrajniji refluks hlorovodonične kiseline u usnu šupljinu može prouzrokovati velike gubitke zubnih struktura.

Faktori koji utiču na nastanak dentalnih erozija

Faktori koji utiču na nastanak dentlanih erozija su: hemijski faktori, biološki faktori i ponašanje (loše navike) ljudi.

Hemijski faktori – kao najčešći uzrok dentalnih erozija ističu se jela i pića koja sadrže kiseline. Pojačano konzumiranje voćnih napitaka (čiji je sastojak limunska kiselina) generalno se smatra vrlo zdravim, međutim, često se zanemaruje negativan uticaj kiseline na zdravlje zuba. Ipak, namirnice poput različitih vrsta jogurta i drugih mlečnih proizvoda, uprkos većoj kiselosti, ne deluju erozivno, zato što su bogate kalcijumom i fosfatima.

Biološki faktori koji utiču na nastanak dentalnih erozija su: protok i sastav pljuvačke, sastav i struktura zuba, kao i položaj mekih tkiva i jezika u odnosu prema zubima.

Loše navike koje utiču na nastanak dentalnih erozija

Na nastanak dentalnih erozija utiču sledeće navike:

  • neadekvatan način unosa kisele hrane (pijuckanjem ili zadržavanjem gutljaja u ustima);
  • produžena izloženost dejstvu kiselina, velika učestalost i prekomerni unos erozivnog agensa, te neadekvatna oralna higijena;
  • četkanje zuba tvrdom četkicom za zube (uz jak pritisak);
  • korišćenje paste za izbeljivanje zuba;
  • izbeljivanje zuba jakim kiselinama u stomatološkoj ordinaciji;
  • zavisnost od droga (kokain i ekstazi). Nastanak zubnih erozija kod ovih osoba povezan je sa konzumiranjem većih količina kiselih napitaka;
  • usled dehidratacije i smanjenog lučenja pljuvačke.

Profesije kod kojih se češće javljaju zubne erozije

Zubne erozije često se svrstavaju i u kategoriju profesionalnih oboljenja:

  • kod osoba koje svakodnevno testiraju vino (enologa i somelijera), usled degustacije mućkanjem vina u usnoj šupljini – kako bi se što bolje osetio njegov ukus, zubne površine se konstantno oblažu tim pićem. Povećan rizik od nastanka zubnih erozija postoji zbog velike kiselosti pića, kao i zbog smanjenih vrednosti jona kalcijuma i fosfata u pljuvački.
  • kod osoba koje rade u fabrikama, izloženih isparavanju industrijskih kiselina, kao i u biohemijskim laboratorijama – svakodnevni dodir s anorganskim i organskim kiselinama na poslu može povećati učestalost javljanja zubnih erozija;
  • kod sportista – profesionalnih plivača, ronilaca i vaterpolista – zubne erozije nastaju usled upotrebe hlora u bazenima, kao i niske pH vode, s obzirom na činjenicu da oni u takvoj vodi provode i više od 30 sati nedeljno.